Šta građani mogu da očekuju kada je reč o uklanjanju divljih deponija povodom Meseca čistoće?
Vladislav Živanović: Divljih deponija nažalost ima mnogo, naročito u naseljenim mestima oko Sombora. Kao i svake godine, u dogovoru sa osnivačem uklonićemo nekoliko divljih deponija, u skladu sa tim koliko bude finansijskih sredstava. Ove godine će verovatno biti uklonjene dve deponije, a ako bude mogućnosti, biće i više.
Kada je reč, ne samo o divljim deponijama, nego i o količinama smeća, sa kakvim podacima raspolažete?
Vladislav Živanović: U prvih šest dana Meseca čistoće, koji se održava u Somboru po 49. put, sakupljeno je oko 2.800 kubnih metara otpada koji su građani izneli i koji za sada uspevamo da odnesemo i odložimo na deponiju Rančevo u Somboru.
Koji su najveći problemi sa kojima se susrećete kada je u pitanju odvoženje kabastog otpada? Da li postoji neki limit?
Vladislav Živanović: Nema limita, gledamo da odnesemo sve što građani ostave, pogotovo s proleća. Zato se sada i odvija Mesec čistoće jer građani u ovom periodu uređuju bašte, dvorišta i započinju neke građevinske radove i tu je najviše građevinskog i baštenskog otpada. Takođe dosta ima i reciklažnog otpada i za sada uspevamo sve da uklonimo. Najveći problem su neodgovorni građani. Otpad odnosimo po određenoj dinamici, međutim građani ga nekada mnogo ranije iznose. Postoje i oni koji taj otpad razbacaju svuda jer idu i sakupljaju sekundarne sirovine i prevrću otpad, pa grad učine mnogo prljavijim i neurednijim. Još jedan od problema je taj što građani ne prave kupe tamo gde bi nama bilo najzgodnije da sakupimo, nego stave oko drveća, oko stubova, tako da je našim mašinama teško da priđu i da to pokupe pa moramo ručno.
Da li su vaši kapaciteti dovoljni da sakupe sav taj otpad, pošto u Somboru ima više od 300 ulica?
Vladislav Živanović: Jesu, ali smo mi razmišljali o tome da izjednačimo grad i naseljena mesta, jer svi građani imaju jednaka prava. Razmatra se da od sledeće godine počnemo da radimo to i u naseljenim mestima, što bi bilo daleko i skuplje i teže, ali treba izjednačiti prava ljudi koji žive u gradu i onih u naseljenim mestima. Za sada postižemo dinamiku. Imamo dovoljno komunalnih mašina, dovoljno ljudi i postižemo sve što smo predvideli planom za Mesec čistoće.
Najavom Meseca čistoće rečeno je da će biti obuhvaćena i naseljena mesta. Kada građani mogu da očekuju da će se sprovesti ta akcija?
Vladislav Živanović: Kada završimo Mesec čistoće u gradu, onda prelazimo na naseljena mesta. Akcija se ne odvija kao u gradu, gde idemo od kuće do kuće, nego se postave kontejneri na nekoliko pozicija, pa građani sami mogu da odlože svoj otpad. Mi te kontejnere podignemo, odnesemo na deponiju, a zatim vratimo i to traje nekoliko dana. Lično mislim da treba da izjednačimo grad i naseljena mesta, videćemo saosnivačem da li je to moguće. Mi kapacitet imamo i možemo to da uradimo, samo je pitanje osnivača i odluke da li ćemo uraditi, a možemo i da uvedemo naizmenični sistem, jedne godine grad, jedne naseljena mesta.
Koliko su učinkovite te akcije? Da li postoji potreba da se održavaju češće ili samo jednom godišnje?
Vladislav Živanović: Nema potrebe. U gradu Somboru i prigradskim naseljima nema toliko deponija, veće su potrebe da se to radi u naseljenim mestima, bar da bismo pokušali da sprečimo nastajanje divljih deponija. Planiramo da sledeće godine, pre početka Meseca čistoće obavimo razgovor i sa policijom i sa komunalnom policijom, baš da bismo sprečili ove pojave o kojima sam govorio, koje nam stvaraju probleme u radu. Građani verovatno ne razmišljaju o tome koliko to košta. Uklanjanje dve divlje deponije sa poljoprivrednog zemljišta grad košta oko osam miliona, a ima ih više od 20 i to su ogromni izdaci za grad. Imali smo čak mogućnost da građani odlože na deponiju do dva kubika svog otpada bez naknade, međutim ni to nije urodilo plodom. Očigledno ne možemo uvesti red i sprečiti stvaranje divljih deponija bez nekih kaznenih mera.
Intervju možete pogledati i putem linka:
